Кина је прва у свету користила
маске.У давна времена су људи на двору почели да покривају уста и нос свиленим марамама како би спречили загађење прашине и даха. Марко Поло је у својој књизи „Путовања Марка Пола” описао своје искуство живота у Кини током седамнаест година. Једна од њих је: „У палатама династије Јуан они који су нудили храну покривали су уста и нос свиленим крпама да задрже дах и да не додирују храну и пиће. Ова врста свилене тканине која покрива уста и нос је такође оригинална маска.
Почетком КСИИИ века,
маскепојавио само на кинеском суду. Конобари су користили маску од свиле и златног конца како би спречили да се његов дах прошири на цареву храну.
Крајем 19. века,
маскепочео да се користи у медицинској области. Немачки патолог Леидге почео је да препоручује медицинском особљу да користи газу за спречавање бактеријске инфекције.
Почетком 20. века маске су први пут постале обавезна ствар у јавном животу. Шпански грип који је захватио свет убио је око 50 милиона људи, а општа популација је морала да користи маске да би се одбранила од вируса.
Средином и крајем 20. века масовна употреба маски била је значајно учестала.
Маскеодиграли су важну улогу у спречавању и блокирању ширења клица неколико пута у претходним пандемијама забележеним у историји.
У марту 1897. немачки Медичи увео је методу обмотавања уста и носа газом како би се спречила инвазија бактерија. Касније је неко направио шестослојну маску од газе, која је пришивана на крагну и преокренута да покрије нос и уста приликом употребе. Међутим, овакве маске се морају држати руком, што је било изузетно незгодно. Касније је неко смислио метод да користи каиш за везивање ушију, што је постало нека врста
маскекоје људи често користе.
Године 1910, када је североисточна куга избила у Харбину у Кини, др Ву Лианде, тадашњи заменик надзорника Медицинског колеџа Беијанг војске, изумео је „Вуову маску“.
